pošto vidim da nitko neće komentirati evo ja ću prva.... pobacila bi

Pobacila.

u ovome stvarno ne znam, što bih rekla, bilo bi jako teško pobaciti, a s druge strane nije u redu prema tom djetetu da pati cijeli život...iskreno ne znam

To je jedan od razloga kad podržavam pobačaj...pobacila bi.

pobacila

Imala sam 2 spontana od toga jedan u 20 tt i to mi je bilo najbolnije sta mi se desilo u zivotu tako da u trudnoci nakon nisam nikakve pretrage radila osim klasicnog utz jer sam odlucila rodit bez obzira na to dali je beba zdrava ili nije.

Nikada ne bih pobacila, čak ni tada

teško pitanje rodila bi,tu postoji puno razmišljanja,što kako al mislim da i to djete zaslužuje svjetlo dana ma kako god bolesno bilo

pobacila bi ,jer bi se patili oboje ,neznam pretesko bi bilo ostaviti dijete sa deformacijom i pored svih finacnijskih i ostalih problema se o njemu brinuti cijeli zivot ..

tek kad bi se našla u takvoj situaciji znala bi šta napraviti ovako su sve samo nagađanja.

bila anketa SELEKTIVNI AB...

joj modesty fakat su ti sve ankete teske i za dublju raspravu! (ne mislim nista lose)

šta ću kad sam sva komplicirana vilo....:))

a ne stvarno ne mislim nista lose,nego jel te stvarno zanimaju takva pitanja - nekad vise imam osjecaj da mozda studiras ili se bavis necim u vezi ljudske psihe pa postavis anketu da analiziras ili uradis statistiku!? napominjem da ne mislim to ironicno nego samo pitam!

sad kada imam Jana, definiotivno pobacila....jer treba razmišljatri kako bi se odgoj takvog djeteta odrazilo na život 1. djeteta....

njanja upravo zato sam i ja za pobačaj... mislim da se tada cijeli moraš posvetiti tom djetetu koje traži svu tvoju pažnju i da bi drugo ili ostala djeca bila zanemarena

b)

b jučer...b danas...:)

ahahahaha

pobacila bih.. radila sam s takvom djecom i znam koja je to muka.. preko 95 % brakova se raspadne zbog toga, ostala djeca pate i ništa nije kako treba.. da se razumijemo - da ne znam i da se dijete takvo rodi ne bih ga se odrekla dokle god mogu, ali ovako.. žao mi je ali pobačaj je jedina opcija. treba misliti i na život tog djeteta poslije mog (ako bude živo) - 9o% ljudi koji rade s teškim slučajevima ne vole tu djecu i ne pružaju im ono za što su plaćeni (to je žalosno, ali istinito) - ne ne bih mogla opteretiti svoje zdravo dijete da se brine o bolesnom niti ostavitit svoje bolesno dijete da se o njemu brine država nakon što ja više ne mogu

Potpisujem bubaMaja, bez obzira koliko ta odluka bila grozna i teška. Brinem se za jednu takvu osobu koja je liječničkom pogreškom ko dijete zaostala u razvoju (od muža sestra) i još je ona u dobrom stanju kaj sve ima, ali da je lako nije nikome. A pogotovo ako bi imala zdravo dijete prije toga. Još dok bi ja bila živa ok, ali onda da padne nekom drugom na teret ko sad ona nama nema šanse

Ne mogu sa sigurnošću reći, sad mislim da bih pobacila, no da se nađem u takvoj situaciji tek onda bi to mogla i tvrditi.

ja nisam za pobacaj..ali mislim da bi skrenila da tako sta mi kazu lijecnici..ne zato sto bi bilo tesko NEGO ZATO STO CE BITI S TIM DJETETOM KADA JA UMREM...NETKO CE SE GA MALTRETIRATI I MUCITI U NEKOM DOMU to bi mi slamalo srce vjerovatno bi se bogu molila cijeli zivot da umre djete prije mene...:((((ma to je odvratna situacija...uzasna nedaj boze nikome

slažem se s Bebys, teška situacija. nadam se da nikad neću morati donositi takvu odluku jer iskreno sada neznam što bi.

Slazem se s Ruzom i nadam se da se necu nikad naci u takvoj situaciji