ELENA35
|
Imam tatu koji živi 4 km od nas i maćehu koja je s njim u braku već 30 godina...On je kako bi se reklo staro čangrizalo,a ona je bila ok,veseljak...On je takav bio i ostao,osim što je jako podjetinjio,jer kažu da su stari ljudi kao mala djeca,on je napunio 70-tu.I to je istina.Poželio psića...ja mu nabavim,i nakon par dana uginuo od krpelja,a bio je premali za cijepljenje..To ga je pogodilo.U međuvremenu,maćeha dobije lakši moždani i bude 7 dana u bolnici..on je bio izgubljen,nije naučio ništa sam po kući,obožava kuhati,ali pranje suđa mu je strano...Došla Marija iz bolnice,oporavila se,ali pije hrpu ljekova pa nije sva svoja,postala drska,bezobrazna prema tati,na sve mu skače na glavu...On je uz nju upao u strašnu depresiju,malo malo spominje štrik na tavanu kako ga čeka...I da ga malo trgnem,opet mu donesem štene retrivera.Ajme to je bila ljubav na prvi pogled ,obožavali su se,tata je postao veseliji,življi,ponovo se smijao.Kako sam bila sretna.I zove me popodne tata,čudno,rijetko zove...pita šta radi,ali osjetim čudan glas..kažem da su djeca vani dok ja pospremam i čistim.I počne plakati ko malo djete,jeca na glas,kaže dogodila se tragedija.Jutros dok su pili kavu..pomislim,umrla Marija..Kad on kaže da je Bela,psić,progutala osu i još nešto mi ispriča kroz suze,i da je uginula.Pogodilo me to koliko je on slomljen,nebi zamislili da muško može toliko plakati..I kažem mu ja da ako hoće,nabaviti ću mu drgoga psića.A on kao dijete kojem je pao sladoled na pod pa ga pitate hoće li drugi,onako snuždeno kaže "ja bi...ali Marija mi neda,kaže da ni miš više neće ući u kuću"...Jedva sam ga malo smirila,ali u glavi mi cijelo veče odzvanja njegov tužan plač,to jecanje kroz suze...ipak on je moj tata...I sad se bojim da neće upasti još dublje u depresiju,i da ga stvarno ne dočeka onaj štrik na tavanu...Užasno sam tužna Oprostite na duljini,ali morala sam se pojadati,tako mi je teško...
< Poruku je uredio Ninaa -- 17.8.2010 8:10:44 >
_____________________________
VEDRANA-21.10.1996.
IVAN-30.12.1999.
JAN I SARA- 9.5.2009.
"Knjige koje majke pišu nitko ne čita,one se vide i čuju kada njihova djeca ulicom prolaze..."
|
Ringeraja.hr koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više.
Odštampaj
Pokušaj otići malo kod njih pa porazgovarajte o svemu, možda mu bude lakše u 4 oka!
