natalijax
|
ja sam odrasla u vecoj obitelji,otac mi je crncio od jutra do mraka,nismo imali bas za neke zelje,nismo ni trazili jer smo znali e treba prezivit iz mjeseca u mjesec,bili smo u cistom opranom,nismo bili gladni ni zedni,usto imali smo ljubavi,kada sam se zaposlila uvijek sam davala dio place u kucu,nije mi bilo zao ali sam znala otic u soping i kupit si garderobe,iz razloga zasto si nebi priustilasada kada mogu,Mama je uvijek znala prigovarat,znalo me je zabolit,PO njenom bi bilo e sad radi dodi kuc,i neidi nikud,pa kaj sam se trebala zatvorit u kucu i nikud neic pa nisam ja baba da nemoram otic ni na more,ni u diskac  ja sam se udala u ovu kucu koju sam dosla nisam dosla praznih ruku,nisam dosla ni bez krpe ni bez rucnika,a ni bez lonca i poklopca,sve sam to zaradila,naravno hvala mami i tati i oni su me opremili,da nedodem bez miraza,I onda kada gledam neke tuke koje su se udale i dosle sa kofercicem kozmetike u kucu,i cjeli dan su nasminkane,iz mjeseca u mjesec kupuju sebi garderobu,i onako mrtvo ladno prkose,a muz ide kod mame na rucak jer ona nezna ni jaje ispec i boli je kita,jer ce imat za rezije ili ne,i kaj sam onda ja idiot budala koja stedi na sebi,Ja nisam ljubomorna,ja sam tip zene,koja ce svom muzu stavit tanjur na stol,i rec hajde muzu rucak je,ja sam ta koja ce za mjesec dana roditi i koja ce za jedno tri godine kada budu svi isli na docek nove godine,ostati kod kuce uz svog andela i svog muza,ja sam jednostavno tip zene ko moja mama,koja je uvijek stedila na sebi da bi nama bilo bolje
|
Ringeraja.hr koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više.
Odštampaj
Na jednom ništa ti više ne treba, a kad vidim nešto za Đurca raspametim se.
