|
ejmama -> RE: Istarska maneštra (13.3.2009 10:32:01)
|
http://www.coolinarika.com/recept/zimska-manestra
Pripremanje maneštre Osnova svake maneštre čine tri povrća; grah, krumpir te treće povrće po kojem ujedno maneštra nosi ime trukinja, slanac, zelje….
Ujedno taj treći sastojak daje i profinjeni okus maneštri: slatki okus kukuruz, gorak okus daje koromač, jota je kisela, slanac je specifičan blago slani okus. To treće povrće ili je bilo sezonsko, ili se sušilo, ili, pak „stupalo“.
Maneštra se jednostavno priprema. Njena kvaliteta se krije u dugom i jednoličnom kuhanju povrća na blagoj vatri. Maneštra napravljena u žurbi redovito je neuspjela, vodenasta. Naše su bake kuhale maneštru od jutra do podneva, najmanje dva sata.
Za četiri porcije potrebno je oko 300 do 500 grama krumpira, oko 250 grama graha, te od 150-400 grama onog „trećeg povrća“, slanca najmanje oko 150 grama najviše bobića oko 400 grama. U manjim količinama češnjaka, celera, lovora, soli, papra.
U prošlosti glavni problem je bio kako „zabiliti“ (začiniti pomastiti ) maneštru. Najčešće je to bio – pešt.
Pešt se priprema tako da se isjecka i „pešta“ slanina sa češnjakom i malo peršina. Pešt se stavlja u maneštru čim ona uzavrije, kako bi se dobro raskuhalo. Lakše maneštre se začine zaprškom, a danas se sve svodi na „dvi žlice ulja„.
Nekada se rijetko u maneštre stavljalo meso, razlog je bilo puko siromaštvo. Najčešće je to bila koža od pancete ili slanine. Najrjeđe se u maneštri kuhala kost od pršuta, iako se o njoj najviše priča iz jednostavnog razloga što je istarski seljak pršut prodavao za porez, liječnika, advokata …… No, priča kaže da se je jadna kost koristila u više navrata. Tako se u Istri priča sljedeća pošalica na temu „Suseda biš mi posudila tvoju kost od pršuta bih danas kuhala maneštru“!
|
|
|
|