|
mlada mama -> RE: Dosta mi je ... (17.8.2009 14:18:20)
|
Drage moje,svima nam je ponekad teško,osječamo se kao da nemamo zraka i da će mo puknuti.A najžalosnije je to što za većinu stvari,odnosa sami smo krivci. Moramo priznati da naši muževi ne čitaju naše misli i oni na žalost ne znaju kada treba nešto napraviti..za razliku što mi i njima i djeci moramo znati kada će im se jesti...
Možda smo ih od prvoga dana razmazili. Kada su oni možda sami htjeli nešto, mi smo to učinile umjesto njih. Jednom ćeš pomisliti:"evo samo sto nije došao s posla, ma idem mu ja postaviti stol"to je lijepa gesta,ali sutra to vise neće biti to,jer ce on sjesti za stol i cekati da mu se servira.Mozda je mislio sam odnjeti tanjur u sudoper,ali mi smo mu ga zgrabile ispod nosa i odnjele, sutra ce se samo ustati,ostaviti i otici.Pitamo ga kada se vrati s posla:"jesi li umoran", u nadi da ce on to pitati i nas,ali samo dobijemo potvrdan odgovor" jesam", sutra ga ne moras ni pitati jer se to podrazumjeva da je on umoran,a mi smo te koje moramo dočekati i ispratiti muža sa smješkom brinuti se o djeci jer oni su naravno naša briga,jer oni rade....sve su to situacije s kojima se mi srečemo svaki dan....oni ne razumiju da smo i mi ljudi od krvi i mesa i da nama treba odmor da i nas može boliti glava da i mi mozemo biti umorne....a zasto jer mi to ne govorimo sve dok ne puknemo pa kazemo i sto mislimo i sto ne mislimo onda ispadnemo živčane .
Ja sam naučila da u braku i zajedničkom životu treba jako puno razgovarati.Svaki dan iznositi svoje osječaje,a ne sakupljati ih u sebi i tom mužu koji na kraju krajeva je naša druga polovica u zajedničkom životu treba reci mu:"čuj, ja to ne mogu umorna sam, hoćeš li ti" znam da bi mi sve htjele da se oni sami toga sjete,ali ruku na srce svi muškarci su takvi,oni se toga neće sjetiti.
Prije sam i ja šutila dizala nos u nebesa mislila da će on sam skuziti zašto sam ljuta,ali on naravno nije imao pojma. Ni ne skuhani rucak, ni neoprana odjeca ništa nisu promjenili nego samo iskreni razgovori.
Na kraju razgovora on je mene samo pitao "pa šta nisi rekla da si umorna" ja sam ostala bez teksta
i onda sam rekla pa naravno da on nikada nije pomislio da sam ja umorna kada ja to nikada nisam rekla.
Taj razgovor promjenio je sve uskoći pomoći koliko god može.
Zato cure moje moj savjet vam je da razgovarate, ja ne znam kakvi su vaši muževi....ali mislim da će razgovor pomoći,ne stvarajte taj zid oko sebe...recite glasno:"ja sam umorna, ja ne mogu više..."
Morate poštovati sebe da bi vas i oni poštivali. Dajte im do znanja da ste i dalje žena ne samo majka. Kada god uhvatite priliku odite same na kavu s kolegicama, na frizuru bilo što.Smatra te li se same robom smatrat će vas i oni. Probajte raspodjeliti poslove npr." prije nego odeš na posao donesi doručak" ili "kada se vračaš s posla odi u nabavku namirnica",dok ja kupam malu- malog,ti usisaj da skupa mozemo pogledati neki film...." ja sam se raspisala,ali samo sam htjela pomoći nadam se da će nekom moji savjeti pomoći.
|
|
|
|