|
osobno -> Eto, dobila sam brata... (25.3.2010 13:26:29)
|
Ja sam žene moje, ovih dana toliko loše i teško, da se moram pojadati. Naime, kao šta se može zaključit iz naslova, dobila sam brata...tj polubrata, prije jedno dvadeset__ak dan. Da se razumijemo, meni to maleno biće nimalo ne smeta, ne daj bože, nije ono nizašto krivo, ali ipak, uz tolike ružne događaje, ne mogu se veselit..
Moj otac je jedno veliko g... od čovika, nas četvero je tuka, bio bi pijan danima, osramotio me u toliko prilika da mi je muka, mamu je svaki božji dan psihički maltretira i uskraćiva nam sve šta je moga uskratit..
ja sam s njim svaki kontakt prekinula kad sam rodila Luku, jer mi se previše miša u život.
a onda je on otiša i ostavio dva brata, sestru i mamu. bez ijedne kune.
Znali smo da živi s tom ženom, ali nikog nije bilo briga, bitno da nikog od njih ne maltretira.
meni nikad ništa nije da, uzeo šta je moga.
Mama mu je potpisala ugovor po kojem njoj i troje dice dobiju pola stana, a pola njemu.
Ugovor je napisa njegov odvjetnik i ona je pod pritiskom popustila.
Sad diže kredit hipotekarni i namjera mu je ne plaćati rate pa da njih izbace iz stana jer se mama još nije uknjižila kao suvlasnik.
U međuvremenu za alimentaciju već dvije godine nije dao niti lipe, unatoč tužbi koju je mama dva puta uložila.
Da napomenem, on ima 8000 kn mirovine, a mama radi u firmi pod stečajem za 3000 kn misečno, i još čeka plaću od siječnja.
I jučer me zove teta da mi kaže da sam dobila brata.
a šta s mojom braćom? Ništa nemaju, i oće ih izbacit na ulicu.
Ljuta sam, bisna i tužna. Jadna, jer ne mogu ništa napravit. ako uspije dignit kredit, gotovi su.
Pa dobrodošao, braco, u ovaj predivni svijet...
|
|
|
|