|
Zvonki -> RE: Idemo na operaciju! (22.3.2011 21:41:01)
|
Lucija je ušla u salu u podne. Dr. je rekao da će trajati sat-dva. Da ne stojimo ispred sale uputili smo se pješke prema katedrali, mislimo - molitva za našeg anđela i vraćamo se. Taman smo kleknuli, zvoni mobitel, zovu iz bolnice, muž ima grč na licu, ja pomišljam na najgore (još više jer smo imali smrtni slučaj neki dan u obitelji, umrla je baka od muža), pomišljam na najgore. Javljaju da se vratimo u bolnicu jer nisu nam dali da potpišemo pristanak za operaciju [image]http://www.ringeraja.hr/forum/smileys/smiley13.gif[/image] Cure, izgubila sam par godina života danas. Dolazimo, potpisujemo, zove me anesteziolog iz sale, ona ima nekakav osip, pitaju me dali ga je imala ili je to od antibiotika koji su joj prevenitvo počeli davati radi stafilokoka koji ako pokupi, bit će gadno. Sada prate taj osip, on se povukao ali vidjet ćemo kako će dalje reagirati [image]http://www.ringeraja.hr/forum/smileys/smiley13.gif[/image]
Operacija trajala duže od 2 sata, dr. kaže da mu je jedna od težih, istegnuli su nogu, ispravili, stavili pločicu (od titana jer reagira na metal), dužinu nismo izgubili, dakle ono kaj smo produžili je tu. Kaže kako joj je kost izrazito čvrsta i da nema pojma zašto je pukla. Kost je pukla točno tamo gdje je rezana prvi puta, dakle između stare i nove kosti. Zbog svega sam jako pod stresom, kaže da je operacija odlično uspjela, prerezao joj je jedan mišić koji joj je bio jako ukočen, to bi joj trebalo olakšati kretanje.
|
|
|
|