|
Anoniman -> RE: prijatelji (23.7.2010 23:33:55)
|
Imala sam i ja identicnu situaciju sa jednom takvom "prijateljicom".
Kad sam se doselila u Split, posle 2-3 meseca je naglo prestala da mi odgovara na poruke...ja sam joj redovno pisala, zvala je, obavestila je kad sam se porodila, a ood nje ni traga ni glasa. Kad je sara imala 4 meseca, ona mi se javila, kao izgubila je telefon, pa se eto tek posle 6 meseci nejavljanja nakanila da zove moje da pita za broj (a da ne pricam o tome da smo odrasle zajedno, druzile se aktivno od osnovne skole, moji su joj bili kao drugi roditelji) i kao obavezno da joj se javim kad dodjem kuci, da ima ooogroooomnu zelju da vidi mene i malu. Videle smo se tad, kad sam otvorila vrata to je bilo odusevljenje kao da sam joj sestra najrodjenija. od tad se nismo cule nikako, a videle jos manje posto ipak sad zivimo u razlicitim drzavama [sm=jezicek.gif] da bi me doticna pre 20ak dana dodala na skype, posle godinu dana kako se nismo ni cule ni videle, i jos uvek ne znam sta hoce od mene posto se nikako nismo poklopile da smo obe online.[sm=smiley36.gif]
A da sam na tvom mestu, kad bi je srela rekla bi joj da moze slobodno da prestane da glumi, i da ti se ne kezi i pravi da ti se raduje kad obe znate da nije tako. mrzim licemerje. ok, ako ne mozemo skupa i ako nismo na istim talasnim duzinama, pozdravicemo se normalno ali nema potrebe da se pravimo da smo odusevljene susretom kad niste.
|
|
|
|