|
zelenooka -> RE: Moga anđela više nema (6.11.2010 13:07:23)
|
moja jedina sreća je u tome što imam muža koga bi samo poželit mogla jer me je njegova ljubav i pažnja jedina suzdržala od toga da i sebi tamo nešto napravim i odem za svojim anđelom,iako je bio slomljen i plakao i vrištao samnom pribrao se i održao mene, kao i moja mama. na pregledu je bilo sve u redu obavio ga je moj privatni ginekolog to je sigurno, nisam bila otvorena ni ništa. u ponedeljak muž ide u bolnicu i bojim se da bi moglo bit svega, njega je tek sad uhvatio onaj pravi jad i tek sad shvaća što je ustvari bilo. a što je najgore od svega njega nisu pustili dok bebu nisu odnijeli, u boksu do mene nije bilo nikoga a kasnije smo nakon par sekundi iz boksa čuli plač bebe,, ja sam vrištala a on mi čepio uha da ne čujem, moji me uvjeravaju da niti jedna trudnica nije došla na porod jer su bili na ulazu stalno, a nisu ni jednu dovezli s odjela jer bi je morali provest pored mog boksa i vidjela bi to, svakakve misli nam se glavom roje jer meni za bebu nije napisano ništa osim duljine i težine i da nije bilo oštećenja, nema krvne grupe ničega, ne znam što da mislim luda sam, muž je isto van sebe sad kad mu je to sjelo, doktor kaže da je velika mogućnost da maleni nije zaplakao odma jer vodenjak nije pukao niti je probušen nego je cijeli prolabirao van. ma luda sam ne znam ništa, nisam htjela psihijatra kog su mi gurali jer mi je lakše to podjelit ssa svojim bližnjima i vama jer želim da se nikom taa bol i tretman ne dogodi i da nitko kroz to ne prolazi više ikada
|
|
|
|