Krky -> RE: Ne slušaju me kao da sam duh (1.3.2011 11:15:47)
|
Iako imam isti problem, ali u drugim situacijama, mislim da u puno razgovorai dogovora i objašnjavanja, nema baš puno uspjeha. Ako se smijem uživit u tvoju situaciju, malu bi ekspeditirala u sobu, već navečer, ako bi se vraćala, bila bih ju u stanju i nosit svako malo (ne znam koliko je stara?). Tu riješiš pola problema, ako neće milom, a onda upornošću i nepopustljivošću ili silom (ne mislim na batinjanje, naravno). Koliki ti je malac. Moj (2 g) zna udarat i grist 5-ogodišnju braću, čvrsto ga primim za nadlaktice i natjeram da me gleda u oči i tupim kako to njih boli i pokažem ugriz i tako svaki put...A problem mužaimam i ja...."Joj, zašto već moraju na spavanje", e onda stvarno ludim: "Pa evo ih tebi, svu trojicu, pa ih ti pripremaj za spavanje i sve u kompletu". Sad ga već upozoravam unaprijed, pa je situacija bolja. To nam je objema, izgleda najveći problem, a klinci to vide i iskorištavaj. Valjda idemo krivim putem, možda treba ovim redom: 1. sredit sebe 2. sredit muža 3. sredit klince. To što se tiče "duha", ja sam pomislila da mi twinsi imaju problema sasluhom (ozbiljno), niti ne trznu kad im nešto govorim, dok ne dignem glas, al to sam stvarno, ja kriva, valjda sam inače preglasna, pa kad govorim normalno, misle da se to njih ne tiče.
|
|
|
|