Ja se ne sramim reć da ja Luku redovito, bar jednom dnevno "ucijenim" jedino zbog jela, jer je tako teško natirat ga pojide, a bolje i ultimatum, nego da umre od gladi.
Prije svega, on je meni dosta razuman, ali kad se zainati, bude i suza i "neću" i slično.
Pa ako on zna, a vidim da zna kad napravi nešto loše, posrami se i ispriča, isto tako znam da shvaća da kad mu kažem"ako ne pojideš juhu, nema ić na plažu", da ga to neće ostavit emocionalno zakinutog, nego sitog, ne vidim neku štetu u tome.
I najiskrenije mislim da su granice odgoja ozbiljno poljuljane, jer više nije prihvatljivo biti "strog", digod zavikat na dite, ili malo po guzi, dakle, ne tuć dite, bože sačuvaj, nego tek toliko da osjeti da više ne može, jer oni ispituju granice, svaki dan.
I za sve šta činimo bi tribali pitat pedagoge, čitat knjige(kojih sam pročitala masu), i uz to odgojit idealno dite?
Pa ljudi moji, živimo u svitu u kojem više nije sigurno kad pustiš dite vani da će ti se vratit(ovo je figurativno), i po meni ultimatumi i ponekad strogoća neće rezultirat lošim, nego krajnjim pozitivnim rezultatom.
_____________________________
Biti manjina nekad nije najpametnije, al'' je to mnogo bolje nego biti većina, ako je većina ovakva kakva je. Ne dajte se primitivcima. Ova bajka će se završiti. Pretvorićemo se u bundeve, u miševe, u konje...
A miševi smo već i ovako.