Đurac mi je u nekoj ludoj fazi koja me pomalo i boli.
Ne znam dali je to faza odvajanja ili je jednostavno zbunjen svim događanjima i ritmom u svom malom životu.
Ali u zadnje vrijeme imam dojam da me sve manje i manje treba, npr. dođem po njega u vrtić on mi se obraduje na tren, ali ne dotrči k meni nego se nastavi igrati dalje i ne želi ići kući dok ne završi započeto ( što nije slučaj kod druge djece ), ako bude kod bake i dođem po njega nekad zna burno reagirati tipa idi kući, ja ću ostati kod bake, nakon 5 min se smiri i dođe pomaziti i sve bude o.k.
Kad smo solo nas dvoje nema nikakvih problema.
Uglavnom dosta me to zbunjuje, zadnjih 8 mjeseci bilo nam je poprilično stresno, ja dosta radim i nemam vremena posvetiti mu baš onoliko pažnje koliko bi htjela i koliko mu posvećuje baka kad je kod nje, ali nađem se u situaciji da sam stvarno povrijeđena i da se zapitam dali i gdje griješim?
Dali ste doživjele nešto slično?

_____________________________

Samo luda mama...

Oh, moja treća princeza također neće doma iz vrtića kada dođem po nju ako slučajno jede užinu. Mama ili kolač? Hm...Kolač
Mislim Rosa da se ne trebaš brinuti ali ako te zbilja brine, u svakom vrtiću postoji dječji psiholg koji će ti znati odgovoriti na tvoja pitanja

_____________________________

.-..-.
`·.·´
?/
/?
/ \ Bože, molim Te za strpljenje...I to želim odmah sada!

Hvala draga na odgovoru, ali kod nas nema psihologa na žalost.
ALi utješila me malo tvoja prinčipesa.

_____________________________

Samo luda mama...

moja zasad još ide doma kad dođem po nju ali isto se bojim da bu uskoro počela protestirati i moram priznati da mi se ta pomisao ne sviđa...
ja vjerujem da im je to samo faza jer mama je ipak mama.....

_____________________________

stiglo naše zlato
18.02.2009.

meni se to redovito događa kad sam pod stresom i ne mogu im se skroz posvetiti. moram priznati da mi bude krivo, ali što se tu može, teško je uskladiti sve.
malecki je pod zadnje bio dosta bolestan i sada ga čuvaju moji. dođem po njega poslije posla i nekad me niti ne pogleda, mislim da se ljuti. dora me isto nekad ne šljivi, ovisno kako je raspoložena.
nemoj se brinuti, sve je to normalno.

Draga mi imamo suprotan problem ili fazu
neće nigdje bez mene,samo bi vbio sa mnom,stalno mi govori da me voli i ljubi me...
Tako da smo u istom problemu,pa se nadam da će to brzo proći


_____________________________

DINO I LUKA-mamine najveće sreće!!!!!
Stigla i princeza ANA!!!

faza
nemaš razloga za brigu...
zapravo je odlično što je tako dobro prihvatio vrtić...zamisli da je obrnuto...
paulu je isto trebalo čekati...dok završi što je započela...dok zagrli i poljubi SVAKO dijete...znalo je to potrajati(kad sam imala vremena), a znalo je i završiti negodovanjem(kad nisam)...
anyway...zamisli ovo...čitaš vrlo napetu knjigu ili gledaš napeti film...prirodno je da će ti se javiti frustracija ako moraš prestati upravo pred rasplet...
kad si u mogućnosti, dopusti mu "rasplet"...a ako nisi, svejedno, nemoj brinuti...sasvim je normalno...
ljub đurici

_____________________________

imam novi ticker :)

Potpisujem...


Inače, jan je jučer nakon 4 dana što je bio s nama doma, bio ljut na mene što sam ga ostavila u vrtiću...nije da me ignorirao, zagrlio me čim sam došla doma, ali ignorirao je svaki pokušaj moje igre s njim, a s 2. strane nije si mogao pomoći pa je ipak svako malo dolazio i zezao...prihvatila sam to kao neku ljutnju...
Mislim da to i tebi Đurac radi, mi zaboravaljamo da i oni imaju osjećaje koje ne mogu izraziti pa se oni tako manifestiraju....Samo mu ponavljaj kada ste skupa da ga jako voliš, da je on tvoj najdraži, da je najveći dečko, da je nasrastao iz male bebe u velikog dečka i slično...

_____________________________

JAN, moja najveća ljubav, sreća, ponos, uspjeh i poticaj!


"Kad poljubim lice tvoje da izmamim osmjeh,
Onda pouzdano razumijem čari neba u svjetlu zore".
-Tagore-

baš sam slično pisala na njanjinoj  temi....http://www.ringeraja.hr/forum/da-li-ih-je-najvaznije-voljeti/m_657728/mpage_1/tm.htm#657736



potpuno te razumijem....i samim tim što sve to doživljavaš kao takvo-mislim da si prebrižna mama.......... inače ne bi to ni primjetila ili bi ti bilo ok,jer bitno da je ok.kod tebe ili kod bake ili u vrtiću....što i jeste činjenica....

životni tempo nas tare,nažalost....
ostani kakva jesi....najbolja si mu mama.....

mislim da je to tako,i on to mora proć na takav način....

moj svako jutro ne želi u vrtić a vraća se preveseo otamo....

mene duša ujutro boli ali ostajem s bebom doma i moram zadržat njemu ritam u vrtiću....ali nerado nam se minjaju ritmovi...pišem zbrda sdola ali mislim da kužiš šta oću reći... .držim fige da sve dođe u balans šta prije....

_____________________________

Ne činim drugima ono što ne želim da se meni čini..........

Hvala vam cure što me uvijek uspijete utješiti....
Nedostaje mi jako raja, ali jednostavno uz ovaj tempo ne stignem vas više pratiti ni približno koliko bih htjela.
Odlučila sam ostaviti sve poslove za noć barem neko vrijeme i posvetiti mu se maksimalno kad dođe iz vrtića. Previše toga izdogađalo se u kratkom vremenu što je zbunilo mene, pa vjerujem da je još više zdrmalo njegov mali svijet.
Čekam reakciju.

_____________________________

Samo luda mama...

Ne brini se, desava se skoro svima kad tad. Moje cetvrto dijete se hranilo na prsima do jedno 14 mjeseci. Nakon toga, niti jednom mi nije dao da mu dam flasicu (samo tati dozvoli), niti ga smijem uspavati (samo tata ima carobnu moc uspavljivanja), niti sam mu mogla presvuci pelenu kad ih je jos nosio (samo tata zna kako se pelene stavljaju)... to je trajalo sigurno cijelu godinu dana. Sada, konacno, mi prilazi, grli me kada radim rucak, poljubi me i totalno me odbaci u sedmo nebo sa izjavom da sam najbolja mama na svijetu. Zaista, bilo mi je trenutaka kada sam muza gledala sa nekim ocajem, sta je to bilo mojem malom decku nakon prestanka dojenja... no eto, svaka faza prolazi, a mi mame trebamo shvatiti da nas nasa djeca trebaju iako to nekada i ne pokazuju. Drzi se, i to ce proci... stize faza totalnog kaosa kada ce na sve i svasta odgovarati "NE! i NECU!"...

ovo se događa i kod našeg. svi bi odmah kući, ali on mora prvo završiti što je započeo. Po drugoj strani ujutro mu se baš i ne žuri u vrtić...

gledaj ružo na to s pozitivne strane: vidiš da se snalazi i kada te nema, puno veći problem bi bio da ne može bez tebe. onda bi bio on tužan, pa i ti. Puno puta smo pisali i čitali da je važna kvaliteta vremena koju provodimo s djetetom, a ne količina.

Pusa malome junaku!

Ja sam daleko zadovoljnija što je moja takva i što nije kao prve dvije koje su plakale kad su odlazile u vrtić i bile ovisne o meni do valjda 4-5 godine.

_____________________________

.-..-.
`·.·´
?/
/?
/ \ Bože, molim Te za strpljenje...I to želim odmah sada!