Iako nam je dan D još daleko, iskreno se dvoumim oko toga da muž bude na porodu. Ispočetka je rekao da će biti kako ja budem htjela međutim sada žarko želi biti prisutan. Ja iskreno ne bi htjela da bude tamo. Ne želim biti sebična, ali meni taj cijeli proces nije uopće nešto o čemu sanjam i znam da ću cijelo vrijeme biti fokusirana na bebu i na to da čim prije izađe van i da čujem plač. Također, znam da tome neće biti tako, ali bojim se da mu više ne bi bila toliko privlačna (ne u doslovnom smislu riječi). Inače, kada dođe do nekakvih trenutaka kada nešto ne štima, nekad me ta njegova nježnost i "sve će biti OK" živcira. Ja inače uopće nisam paničar i uvijek sam hladne glave u svemu tome, ne prikazujem prema van ako se ne osjećam dobro. Npr. nakon kiretaže nisam htjela da me bilo tko grli doma, nikakav kontakt osim razgovora nisam htjela, dok me sve to nije prošlo. Ne znam da li sam se dobro izrazila, ali što sve treba uzeti u obzir prilikom ove odluke?

_____________________________

05.10.2011.-AB
21.03.2012.-pozitivan test :)

[Vsebina sporočila je bila izbrisana]

Moj bio na porodu i bit cu mu vjecno zahvalna na tome jer sam provela skoro 7 sati u boxu i mislim da bi prosvikala da sam bila sama.
Kad krene porod moze on lako van otic pa ti to sama obavis, ali meni je bilo puno lakse da nisam bila sama dok su trudovi trajali bar me netko zabavljao i nisam mislila koliko sam dugo tamo.
U svakom slucaju ti najbolje znas sto ti pase

_____________________________

Korina 28.10.2010 naš najljepši anđelić

"Život nagrađuje one koji ustraju"

Karlo 10.04.2012

ovo potpisujem. mm je isto bio sa mnom i ne znam kako bih bez njega to sve podnijela. istina da mi je u pojedinim trenucima išao na živce,(kad su me rasturali trudovi)ali svejedno trebao mi je tamo. močio mi je gazu i davao ju na usta,inače bih dehidrirala,močio čelo,otvarao i zatvarao prozor jer mi je bilo čas vruće,čas hladno i bio mi je od velike važnosti.
On je vidio K kako izlazi van i najsretniji je tata na svijetu jer kaže da ju je vidio prije mene





_____________________________

16.03.2012- Korana
09.10.2013- Ivan

Ja sam rodila dvoje klinaca i znam da sam za oba poroda pričala da če mm biti tamo i svaki puta sam odustala od te ideje.Razlog je taj jer sam ja preživčana kad me nešto boli i želim mir...a opet kad me recimo nije toliko boljelo bila sam sama i falio mi je. Tako da ti je recimo najbolje da je tamo dok ne počneš tiskati a onda neka ide van i tamo pričeka.Sad mi je žao što nisam ja tako napravila,pa možda mm ne bi danas samo pričao kak to nije niiišta, kao da sam išla u toplice!

_____________________________

14.02.2010-Mateo <3
8.11.2011-Lana <3

kao što su sama rekla još je daleko taj dan i do tada se oboje možete predomisliti milijun puta.
iz svog iskustva mogu reći da mi je muž bio najveća potpora i iako je moje porođajno iskustvo izrazito jednostavno i brzo prošlo ne znam kako bih da nije bilo njega... kad sam bila u predrađaoni (4sata) umirala sam od dosade i samo sam zamišljala kako me on masira u tim trenucima, ali u riječkom rodilištu nije dozvoljeno imati nikoga u predrađaoni.. kad su me prebacili u rađaonu zvali su ga,a tih 20 minuta bez njega osjećala sam se jako izgubljeno i činilo mi se kao da će svijet stati ako se ja sad porodim a da on nije tu - srećom stigao je na vrijeme i bilo je savršeno sve...
reći ću ti jednu stvar koju je moj suprug rekao meni - ne znam kako bih se pogledao u ogledao da nisam sudjelovao u najsretnijem danu svog života!, i kad god sam ga pitala bilo mu je presavršeno što je bio, to je bila njegova žarka želja...
s druge strane - mogu reći da razumijem žene koje ne žele supruga na porodu - tvoj razlog je što ti ide na živce njegov način umirivanja i to? ali nije da odlučno ne želiš da on bude tamo? ja bih onda postavila pravila, radit ćeš to i to, govorit ćeš to i to - imate dovoljno vremena za vježbanje ))) plus ako mi tvoje prisustvo ne bude ugodno - izaći ćeš bez ljutnje = tako ćeš mu dati priliku, vjerojatno olakšati i sebi (puno žena je muž bio izrazito koristan, pogotovo ako je gužvovit dan za porode), a imat ćeš pravo poslat ga van ako nešto ne bude kako treba...

u svakom slučaju, uživajte u svakom zajedničkom trenutku )))) i sretno!

_____________________________

Blagoslovljeni najljepšom zvjezdicom s neba - došla nam je naša Stella 6.2.2011.

ja bi dala sve da je mm bio sa mnom i hrabrio i mazio i pazio a ne sam a11sati u boksu ko idiot joj kako smo mi zene jake i za svasta pritrpit stvorene
muz na porodu ako ima mogucnosti ja bi uvela zakon da MORA biti

_____________________________

<3 Moj anđeo Mihael dosao na svijet 31.07.2011.

bio samnom i biti će i slijedeći put

_____________________________

zvrkica frkica 26.05.2011. <3
smjehuljica 06.09.2013. <3

mm je bija samnom na 4.porodu i vječno ću mu biti zahvalna za to jer mi je to puno značilo i
bilo mi je puno lakše kad je on bija pored mene ...
na prethodna 3 poroda nije bija jer to  tad  nije naša bolnica u zadru dozvoljavala...

_____________________________

M-16.08.1993.
J-05.05.1997.
A-24.12.2000.
L-27.02.2010.

Ne bi mu smjela oduzeti to pravo da prisustvuje rodjenju svog djeteta. Ta i on ga je napravio. Ako on zeli biti tamo, zasto bi mu ti to zabranila??? Druga stvar ako je jedan od onih plasljivaca koji bjeze glavom bez obzira kada vide krv, onda bi i tog istog plasljivca trebalo dobro prodrmati i primorati da prisustvuje porodu, tako da cijeni zenu malo vise nakon svega toga. Sto se tice svidjanja ili ne svidjanja nakon poroda, to je sasvim nesto sto se treba prozivjeti. Ne mora on biti tamo sa doktorom i hvatati dijete i gledati glavicu kako se probija van iz tvoje super razvucene, ili can zarezane medjice. Moze biti kod tebe kraj tvoje glave. Drzati ti ruku. Dozvoli mu da te cuje kako vristis, kako jauces i kako stenjes dok izgurujes vase dijete van (u slucaju epiduralne nece biti vikanja, plakanja i jaukanja). Uskratiti to covjeku koji to zeli prozivjeti bilo bi kao oduzeti mu pravo roditeljstva u tim prvim trenucima djetetovog zivota, a onima koji se toga sami pribojavaju trebalo bi zapovjediti da budu tamo. Toliko o tome...
Moj muz je bio sa mnom pri porodu. Svojevoljno.

moj nije želio ići...ja ga nisam htjela prisiljavati...na kraju mi globalno bilo drago da nije išao,iako mi je jako falio samo u jednom trenutku,a to je da me drži za ruku za vrijeme najjačih trudova....no,kad malo bolje razmislim,mogla sam tako držati i neku frendicu za ruku....
isto tako mi nije falio ni 11 sati ležanja na stolu....
finiš poroda je bio takav da ga niti ja nisam mogla gledati,osim svog sina u oči kad su mi ga stavili na mene...samo taj trenutak je fantastičan,sve druge gore navedene trenutke treba izbjegavati u velikom luku...

Anamarija - slične smo. Ali mm nije izrazio želju ni jednom da ide na porod, govorio je da on ionako ne može pomoći i da bi mu bilo grozno gledat me kako se mučim...Da je želio . mogao je. Ja sam, opet, tako - tako, kad je to u pitanju. Kad boli, povučem se i želim mir, ali kad je zadnji put porod dugo trajao, više mi je bilo dosadno i presahnula sam u tih 8 sati, uz to što je bilo i bolno, pa bi ga povela bar da mi radi društvo i prošverca vodu, a poslije bi ga poslala van.

_____________________________

MAMA SA 6 ******

Tako sam i ja razmisljala na početku trudnoće, bojala sam se da mu se sve zajedno ne zgadi, itd. Ali kako se priblizavao taj dan tako sam imala sve veću želju da bude sa mnom i jako sam mu zahvalna na tome jer valjda se nikad nebi porodila da nije bio uz mene. Bio mi je velika potpora a i doktori su se ljepše odnosili prema meni. Tko zna kako bi to završilo da nije bio pokraj. A MM je jako ponosan na sebe i uvijek se hvali kako je prerezao pupcanu vrpcu!

mislim da svako ima pravo na svoje mišljenje,ali ja sam definitivno za to da muž prisustvuje porodu...ne samo da je blizu žene i da joj pomaže u svakom trenutku,nego proživi i doživljava jednako kao i žena....a osjećaj kad primite zajedno u ruke je neopisiv....rijetko koji tata da je rekao suprotno...

_____________________________

LAURA 11.01.2002
LANA 23.05.2006
DIAN 21.08.2012-mamin lavić (4180g,50cm)
Mrvica (anđeo)- 29.10.2013
MARIA ROSA 4.11.2014 -4,460 g, 54cm (mamina bumbarica )

mm je bio samnom i vjecno cu mu biti zahvalna na tome. posto sam uzela epiduralnu par sati smo se smijali,zafrkavali i brze mi je vrijeme proslo a kod samog izgona on dobro da nije gurnuo glavu ispod plahte
jako ga je zanimalo to sve i divio se kakvu snagu i zelju zene moraju imati da "prezive" cijeli porod.
u jednom trenutku je bio naporan sa "diši draga diši" pa sam ga sterala u rodno mjesto ali poslje smo se smijali tome.
gle svatko ima svoje misljenje ali najbolje bi ti bilo da porazgovaras otvoreno s njim. tako sam i ja sa njim (on je sam predlozio da bude samnom na porodu) i stvarno je super ispalo i jako sam sretna kaj je bio samnom

_____________________________

ribicu smo ocekivali 23.02.2012 i ribica nam je dosla 23.02 u 23.14 :)

svatko imja svoje misljenje,al definitvno sam ZA da mm bude na porodu...
lijepo je to kad imas nekog kraj sebe koji te podrzava,smiruje i isto tako na neki nacin razumije tvoju bol...ubrzo cu rodit i bez mm ja ne ulazim u boks (hehe),jer u tim trenucima mi je jako bitna njegova prisutnost...
ugl ocevi imaju pravo cuti prvi plac svog djeteta kao i majke

< Poruku je uredio Dacana -- 17.5.2012 17:56:31 >

_____________________________

ANA 13.6.2012. - 3800g i 50cm
VIDA 23.10.2014. - 3350g i 49cm

Moj nije htio ići sa menom i to nikad neću prežaliti... Tako mi je falio u nekim trenucima, samo da me drži za ruku... Ako opet budem išla rodit, to će mu bit uvjet

ima već na sličnoj temi moje mišljenje...
al vidim da treba to ponoviti...

ne siliti tatu da bude tam ak ne želi...
ne mu braniti ak želi...

moja iskustva...

NEPONOVLJIVO!!!
svakom tati bi preporučil...

_____________________________

zg_ magda & zg_ franko...(nije mit )

svatko ima svoje mišljenje,a tako sam i ja razmišljala da rađe nebi da je samnom,kako će to sve tamo izgledati
a danas nakon toga mi je jako žao što nije bio samnom iz mnogo razloga jer ipak je to i za njega trenutak kao i za tebe postajete
roditelji jednog malog prekrasnog biće!
Dobro razmisli jer evo ja iz svog iskustva žalim zbog toga jer znam koliko bi mi bilo lakše i ljepše da smo bili zajedno!

Sretno

_____________________________

15.12.2011 Marin

mm nije htio biti samnom na porodu jer mu se to gadilo. Zapravo nije znao što ga čeka, nije bilo tako strašno. Rekla sam mu da ode čim krene izgon, i je, ali se vratio jer me vidio onakvu u bolovima i na kraju ostao. Hvala bogu.

_____________________________

2. veljača

Mm nije bio na porodu jer nije htio a ja ga nisam ni pokusala nagovoriti jer sam mislila da je previse emotivan za taj dogadaj. Sad mi je jako zao sto nisam ni probala ga nagovoriti jer kad citam price od onih koji su bili moram biti iskrena da sam maloljubomorna .

Hvala vam cure/žene Pomogle ste mi donijeti odluku i stvarno, tko sam ja da oduzmem ocu pravo da vidi svoje dijete u istom trenutku kada i ja. A ove moje stvari u glavi će sigurno poslije poroda nestati kada ugledamo našu

_____________________________

05.10.2011.-AB
21.03.2012.-pozitivan test :)

i ja sam mislila svašta u glavi kao i ti, ali sad mm kaže "Ajme kako si se ti napatila", nisam mu manje privlačnija nego je puuuno obzirniji (bar prvih mjesec dana, sada je isti kao prije)
za drugo ako budem imala ići će opet

_____________________________

2. veljača

Draga anamarijapupek..

kod mene je bila slicna situacija..suprug prvo nije htio (ekstra gadljiv, strah da mu se i ja sama ne zgadim--> ipak na onu rupicu izadje beba van..jeelll, napad na muski ego ;) ).. i onda odjednom preokret.. on ide, on hoce , bez obzira na sve.. dosao je dan D.. i moram priznati da je to bila odlicna odluka.. to sto sam inace cesto iznervirana njegovim optimizmom, u boxu gdje sam provela 8 sati, on mi je bio OGROMNA PODRSKA.. znaci nista mi nije mogao pomoci oko bolova, ali samo sto mi je vodu dodao, usne melemom namazao (inace kad su ti najjaci trudovi ti nemozes ni pricati niti ista, sva si fokusirana na bol)...to mi je tada bilo SVE.. zamisao da bih bila sama tamo, ne dolazi u obzir.. sada kada je sve to iza mene, moram priznati da je napaljeniji na mene vise nego ikad (boo) tako da strahu nema mjesta, to vas ziher moze jos vise zbliziti.. a sto se tice njegovog "optimizma", da vidis kako je nestao u trenucima najvece agonije.. i onda mi je opet srce bilo na mjestu jer je on preuzeo moju ulogu i izgovarao je sve sto bih ja u tom trenu govorila da sam bila u mogucnosti..
da skratim...
ako covijek ima zelju, ispuni mu je.. neces pozaliti, jer i da bude najcrnji scenarij (da mu se to "zgadi"), proci ce ga i to, i za koji mjesec ce opet biti sav u tebi.. mislim ipak je musko ;)) u svakom slucaju sretnooo