interesantno, daj još detalja......
imam i ja dvije unazad dvi- tri godine, prvu ću napisati sada drugu nemam vremena momentalno
dakle, mm, kćer i ja smo išli u obližnju šumu njoj ubrati neko cvijeće za školu, razdvojili smo se , ja na jednu oni na drugu stranu. i sada ja šetam kad ono kao da još netko iza me šeta, krckaju grane, ja se okrenem ništa, pomislim zmija, kornjače i tako te šumske životinjice, al čim se ja okrenem ono stane
, ja ništa još uvijek ja po svom, neustrašiva, nastavim dalje, kad ono opet krcka, šuška, lomi, ja se opet okrenem ono ništa, nakon nekog vremena ja shvatim da tu nista čista posla, a Bogami dugo je trajalo, kada sam napokon shvatila do to mene nešto ili neko zahebava potrčala sam ko manijak, od tada više tuda ne šetam.
ima li još kakvu priču , ajmo