Užas!
Curke,neopisivo mi je žao što ste morale proći kroz takvo iskustvo...
A koliko ima tek onih koji nikada nikom nisu ni rekli da im se to dogodilo...
Mojoj frendici iz srednje se dogodilo slično...naime,nju je otac zlostavljao,kako ona kaže otkada pamti da je dolazio u njenu sobu,nekada bi je dirao,nekada samo posmatrao... a ona je bila dijete,ni u pubertet ušla nije...BOLESNO!
Imala je deset godina kada je odlučila reći majci za to,i vjerovali ili ne,ova je napala da sve izmišlja,da želi samo probleme im stvoriti,i ako to ikada više spomene da će je ostaviti u domu za djecu.
Kaže da se poslije toga otac smirio neko vrijeme,valjda se prepao da ne ispriča još kome,ali onda opet nastavio,pa sve do njene 14-15 god. (tad je kupila novu bravu i ključ nosala sa sobom čak i u školu,da ga ne može uzeti) ali mi je govorila da joj je bilo skoro pa svejedno,jer kada bi čula da on pokušava otvoriti vrata, nije ni bitno da li će ući ili ne,cijelu noć nije mogla oka sklopiti.
Čudila sam se kako je mogla živjeti toliko dugo u tom paklu,i kako više pogledati takvu majku u oči,ona ju je čak branila kasnije,majka nije radila,ovisila je o ocu,i tadašnje doba je bilo drukčije,pronalazila je objašnjenje za nju,da dodam da je umrla kada je prijateljici bilo 16 god,pa možda i zbog toga,ne znam.
A za oca je uvijek govorila da mu sve oprašta,da joj samo bitno da je prošlo,i da to više ne proživljava... sad je udata,otac ima novu ženu,obilaze se,ko da niš bilo nije...ne kontam,ona mužu nije niš pričala,kaže tako je najbolje za sviju...al ja vjerujem da je to ostavilo posljedica na njenu psihu,ipak strašno je ,godinama živjeti u takvom strahu...ne znam..
_____________________________
Ne prepiri se s budalom,ljudi možda neće uočiti razliku!
;-)))