ja se bas i ne slazem da je to zadaca roditelja. recimo nas troje smo dosli doslobno jedno za drugim, brat je imao 3 mj. kad je mama ostala trudna sa mnom. imala je puno posla oko zemlje i stoke, poslije je isla na trznicu prodavati sir, mlijeko grah...a kad bi se vratila kuhala bi za sedmeroclanu obitelj, poslije ponovno u zemlju ili kod stoke, tako rec sami smo se odgajali. sa sestrom koja je 3 god starija od mene nisam bila bliska koliko s bratom non-stop smo bili skupa kad bih ja plakala i on bi i obrnuto, i drustvo nam je bilo isto, pa cak i kad smo dobili svako svoju sobu, opet smo isli spavati jedno kod drugoga... mama je cak razmisljala dati nas skupa u skolu,ali vidjela je da tako nikad necemo moci jedno bez drugog,pa nije... pa i sada iako sam se udala jako daleko ako mog brata ili mene muci nesto prvo cemo jedno drugo nazvati, sa sestrom je bliskost dosla tek poslije kada smo se udale i dobile djecu.

Imam brata 3 godine mladeg od mene koji nazalost vise nije sa mnom jer je umro prije 10 godina.
Uvijek smo se slagali, ponekad i posvadali i potukli ali sve onako djecje. Roditeljima smo bili uglavnom ravnopravni iako su meni znali predbaciti pa ti si starija pa popusti. U vrijeme puberteta smo si bili super, cak smo zajedno znali izaci van, onda se on razbolio i u njegovoj bolesti smo se toliko zblizili da smo bili kao najbolji prijatelji, bila sam mu velika podrska i prijatelj, ponekad sam cak znala ostati spavati kod njega u bolnici da ima drustvo.
Sada mi toliko fali, iako je proslo vec dosta godina ja ga se sijecam i osijecam kao da je tu.
Znam sto znaci imati nekoga svog (brata ili sestru), svejedno, ali vazna je dobra volja s obje strane da bi taj odnos funkcionirao.

Znam sto znaci imati nekoga svog (brata ili sestru), svejedno, ali vazna je dobra volja s obje strane da bi taj odnos funkcionirao.

[/quote]


draga jako mi je žao za tvog brata i svima kojima se to desilo sigurno se život preokrenuo...nažalost ne znaš kaj imaš dok ne izgubiš...meni je strašno žao što moj brat ne razmišlja tako...dobio je djete prije dva mjeseca i kao da se malo promjenio što se osjećaja tiće ali opet tako smo si blizu ali opet pre pre daleko...nekada nemam nikoga kome bi se o nekim stvarima mogla izjadati i to kompenziram sa mužem i prijateljima ali to nije isto ako se radi o ljudima koji su samo nama bliski i situacijama koje su samo nama bliske!
Samo jedan je život a mi ga tratimo...baš me sada ova tema malo rastužila.... ....

[Sadržaj poruke je obrisan]