Nije riječ o suzama radosnicama koje smo sve sigurno pustile kada smo prvi put ugledale naše mala čudo(vište) Ne nego o onim pravim pravcatim, tužnim suzama. Petra će sada u petak 4.rođendan  i moram priznati da sam svake godine ja sve uzbuđenija. Psihički, fizički,a naravno i financijski  počnem se pripremati 20-ak dana ranije. Sva uzbuđena oko torte, uzvanika , uređenja, muzike.... naravno ja ne ona . Prošli tjedan odemo ja i frendica u šoping da kupim sve što nam treba i kupim joj predivnu jeans haljinicu za feštu . Kad sam stigla sve ona to ispregledava, iskopa, iskomentira. Kad sam rekla da pogleda u malu vrečicu šta ima ode ona uzme vrečicu pogleda unutra (nije izvadila haljinicu) i baci vrečicu : "neču ja to baš je ružno!!!"  Ja naravno bez teksta pa slijedi : "Dobro onda ću ja dati to nekoj drugoj curici" "Pa daj, baš me briga"  nakon kratkog razmišljanja uzmem ja nju (da sve ne ostane na tome) posjednem i govorim joj : "Znaš koliko mama puno radi, koliko sam puno na putu da bi tebi napravila najljepši rođendan a ti se tako ponašaš . Jako si me povrijedila i sada sam jako tužna!"  Vjerojatno sam i ja bila u nekoj down fazi ali stvarno me to baš povrijedilo . Počela je ona šetati za mnom po kući i "Mama, mamice nemoj ...di mi je haljina...baš mi je lijepa... a ja je ignoriram . NAkon nekih 15-ak minuta ode ona, sva povrijeđena, u sobu slagati puzle . Nakon nekog vremena dođem i ja i legnem u svoji krevet i dalje ignorirajuči ju . Kako se iz sobe vidi dnevni u dnevnom je bio mrak i počne ona "Mamice jel ti mene čuvaš tamo je u mrau babaroga" uz objašnjenje da babaroge ne postoje govorim ja njoj da mama nju uvijek čuva , a ona meni "Ali ne možeš me čuvati kada si na putu!" , a ja još nakon svega prije toga i tih njenih riječi  nisam se mogla zaustaviti. Petra se čak malo i prestrašila , odmah uz mene i nemoj mamice , nemoj i onda smo par minuta tako zajedno TULILE . Objasnila sam joj onda da ja nju uvijek čuvam i kada sam na putu , uvijek . Nažalost imam takav posao da sam jako često odsutna ali kako stvari stoje i tome brzo dolazi kraj  Sve u svemu prvo me jako pogodila i naljutila, a onda dirnula... ma ne znam. Ipak to su bile moje prve "negativne" suze od kada sam majka, a moja mama bi na to rekla "Dao Bog da su i zadnje"  Jeste se kada našle u situaciji da ste pustile takve suze?Kako rješavate problem kada vas kikići jako,jako naljute i povrijede?

nikada neću zaboraviti kada je mama došla iz zg i donjela meni i sestri mokasinke, ja imala 10 godina, a sestra 16....i njoj dobre, savršeno stoje, a meni maleeee...a ja u plač, da ju ne volim, zašto su moje male...ne sijećam se svega, ali znam da mi je tata rekao da je mama cijelu noć plakala, a onda sam i ja plakala...