Muz je katolik, ja sam pravoslavne vere. Nismo vencani u crkvi, a Sara ce biti krstena u pravoslavnoj crkvi, to je moja zelja i on se sa tim slozio bez problema. Jednostavno zelela sam da joj prenesem nesto svoje, imam svoje neke razloge. Naravno, imali smo problema sa njegovima, ali to nije njihova stvar, nase dete- nase odluke. Moji se u to nikad nisu mesali, cak i kad sam se udavala rekli su mi ako ti osecas tako i ako zelis, promeni veru, vencaj se u katolickoj crkvi, odluka je bila samo na meni. Slavimo oba Bozica, oba Uskrsa, i sve praznike, i bice upoznata i postovace obe vere. Ako bude zelela kad poraste da predje u katolicanstvo, ja cu je i tad podrzati, u sta ce ona da veruje to je samo njena licna stvar i ja se tu nikad necu mesati. Ako bude verovala i u Budu, super, samo neka je ona meni ziva i zdrava
Naravno da postoji pritisak okoline, bilo je tu raznih komentara zato sto sam Srpkinja, pa do toga zasto nisam promenila veru i ostalo, ali mene takve stvari ne doticu jer to nije nicija stvar nego moja i mm-ova, a vidim da se i mm sve bolje nosi sa tim. U sustini najvise problema je pravila svekrva sto nisam promenila veru,sto nismo vencani u crkvi i kako to da ce mala biti krstena u pravoslavnoj. Ali to nije njena stvar, i morace vremenom da se pomiri sa tim, mm je postavio na mesto posle dosta "borbe".