anonimna sam jer znam neke koje me čitaju, odnosi se na ove šta nisu registrirane  pa da danas sutra ne bi bilo dodatnih pitanja, a to mi baš ne paše.
Uglavnom, eto ja mrzim svoj posao i mrzim šta se sutra moram dignuti i opet ići na taj isti posao.
Imam relativno dobru plaću, 6000,00 kn, pa nam ta sredstva koja nam svaki mjesec sjednu na račun dobro dođu, ali ja taj posao mrzim. U zadnje vrijeme ko da mi je život pao, nemam snage za ništa, imunitet, samo bi sjedila, postala sam depresivna, a onda sam skužila da je razlog nezadovoljstvo s poslom. Ustvari na poslu se s nikim nisam našla, ma čini mi se da je čitavo društvo u nekakvoj kolektivnoj depresiji, svak proživljava neku svoju agoniju, ma najradije bi kao moj kolega negdje pobjegla i vidala rane od ove monotonije. Posao nije težak, radim samo ujutro, ali ja svaki dan osjećam sve veću odbojnost. Mislim se da dam otkaz, šta onda, situacija je takva da nema biranja, prehranit familiju moraš, izbora nikakvog nemaš nego eto radi i krepani u toj svoj monotoniji i nezadovoljstvu. završila sam nešto šta u biti tek kada sam počela raditi sam skužila da ne volim, imam druge želje šta bi voljela, pa kada sam se jednom takmičila za taj posao oni velu nisi to završila, i šta sad nisam završila to pa do kraja života moram raditi ovo sranje od posla. A ono šta volim radila bi zdušno i s elanom , a to se ne računa jer to nisam završila, a ovo radim preko neke stvari al sam završila, gdje tu logika, pa šta se čovjek ne može predomisliti ili čak malo kasnije skužiti svoje prioritete?

a čuj draga,ja sam se tako osječala kad sam se zaručila,svaki dan mi je bio mrzovoljan,uh nisam podnosila  ljude koje sam viđala na poslu po dva put dnevno,bila sam ljuta depresivna,svakakva,kad sam dala otkaz sve se vratilo u normalno,Moj ti je savjet da si uzmeš godišnji ili neko bolovanje,odmoriš dušu napuniš baterije,nemoj riskirat posao zbog toga kako se osječaš,Ako vidiš da možda izlaza nema,a probaj u međuvremenu tražiti drugi posao,Al moj još veči savjet ti je,drži i nepuštaj to što imaš,nemoj da budeš samo još jedan više na birou,Sretno

[Vsebina sporočila je bila izbrisana]

slazem se sa elinamama, ali sta god mi ovdje napisale, odluku o svom zivotu mozes donijeti samo ti. zelim ti puno srece sta god odlucila i saljem ti jedan veliki iskreni

_____________________________

L 08.2004
D 03.2011.

pokusaj to gledati vise pozitivno...imas posao...i vidim nije tezak..u slicnoj situaciji sam ja bila ...ali NI MALO TAKO DOBRU PLACU NISAM IMALA..kao ti...to neka ti bude stalna podrska..jer placa ti je za hr. gradjane...i vise nego odlicna..to ce ti svi reci...
pokusaj SAMA SEBI UNETI RADOST NA POSLU SMISLI NACIN MORA BITI...nemogu ti reci jer neznam sta radis...sretno...I DRZI SE...zamisli da neradis...i da nemas za djete sta ti treba..to je pakao..

_____________________________

"Ljubav je slijepa i zbog toga joj je tako izoštreno čulo dodira."

Znam kako se osjećaš jer sam i sama bila u takvoj situaciji. Nekoliko puta sam se uhvatila kako stojim pred vratima kadrovske ali nikada nisam pokucala. Novac mi je bio važan. To je bilo prije 10-ak godina. Čak sam radi toga išla psihologu jer sam plakala svaki dan kada sam išla na posao. Imala sa, 49 kg i bila u totalnoj komi. Sve zbog posla. Psiholog mi je savjetovao promjenu. I to sam učinila. Završila sam školu koja mi je trebala da dobijem posao koji volim i na kojem sam sada. Nekada trebaš nešto dati da bi nešto dobila. Ali, osjećaj da si napokon sretna je NEPROCJENJIV. Ne gubi vrijeme, svaki sat je važan - pokreni se. Želim ti da ostatak života provedeš sretna jer samo na taj način ćeš biti kvalitetan radnik i bolja osoba.

_____________________________

.-..-.
`·.·´
?/
/?
/ \ Bože, molim Te za strpljenje...I to želim odmah sada!

Moj savjet ti je ne ispuštaj iz ruku to što imaš. Dobar posal i dobru plaću. Ti traži posal koji te veseli, doškoluj se i što već treba. ali dok ne nađeš bolje ne ispuštaj to ni pod koju cijenu. provaj zamisliti kako bi ti bilo bez tih 6000 svaki mjesec. i da možete živjete isto dobro nitko ne može platiti osjećaj samostalnosti, slobode osjećaj da si sama zaradila.
misli o nećemu što te veseli, počasti se nećim odi negdje ali posal ne ispuštaj NIKAKO!
sretno

_____________________________

princezica mamina najdraža, i ljubav najveća:)-09.11.2009.

Znam kako ti je. Prvi posao koji sam radila prek studen servisa bio je odvratan, međuljudski odnosi su bili tolko loši da sam imala grč u želucu svaki dan kad sam se približila vratima svog ureda. Bilo nas je u sobi 5 a nitko s nikim nije razgovarao muk i tišina. Prestrašno, tad sam se sama sebi zarekla da se neću dovesti u situaciju da mi se to dogodi, koliko god bilo teško primila sam se knjige i skoro završila faks. Sad radim posao koji volim, je nekad naporan, ali ga fakat volim. Imam malu plaću za to kaj radim, ali nema veze, znam da jednog dana kad bude bolje i ja ću imati veću plaću. Zadovoljna sam i preporodila sam se. Vidim da me šef poštuje, ljudi s kojima radim isto tako i trudim se svoj posao raditi najbolje što mogu. Moj savjet ti je da se probaš nekako strpiti i da uz posao pokušaš krenuti dalje u školu za to kaj želiš. Nisu vremena za biti bez posla pogotovo ak imaš djecu. Sretno i drži se!

_____________________________

Mamine srećice 14.03.2009. i 2012.

ufuf, znam i ja kako ti je...
završila faks u roku, pravosudni, i magisterij sam luda jedna završila da bih radila posao koji mi nije bio drag, drugo ništa nisam mogla nać (mislim ništa bolje), plaća ajde tako nekako, al svoje ambicije nisam mogla nikako ostvarit...
onda sam se okrenila stvaranju obitelji i nisam falila, na neke svoje snove sam zaboravila i ne zanosim se više njima, došla ova grozna kriza, stanje je takvo da moraš čuvat posao kakav imaš jer boljega od toga trenutno nema...
baš smo zeznuta generacija, čini mi se da se obrazovanje danas uopće ne isplati... stvarno se pitam šta ću sutra djeci reći ako se stanje ne promijeni, a NADAM se da do tada hoće  završavam sa smješkom u znak pozitive

_____________________________

Moje dvi srećice
Lea 10.12.2008.
Rina 17.12.2010.

potpisujem

sretno

uote]IZVORNA PORUKA: lillyfee

slazem se sa elinamama, ali sta god mi ovdje napisale, odluku o svom zivotu mozes donijeti samo ti. zelim ti puno srece sta god odlucila i saljem ti jedan veliki iskreni
[/quote]

_____________________________

Mara 04.10.2010. mamina i tatina princeza
Toni 08.07.2013. mamin i tatin princ

Puno nas je takvih...

Kod mene nije problem posao, već šefica...
Unatoć dvoje djece, već znam da ću dobiti tri smjene da radim koje nikako nemogu raditi.
I zbog toga sam sva smušena,jer ne znam kud bi.

Struka mi je davno isčezla, završila faks prije 5godina i sad me nitko neće uzeti da me uči.
Ali mora se...zbog djece.
Još ne znam što ću, ali do 6mj ću već nešto smisliti...ili otkaz, pa negdje u dvije smjene ili ću početi ostvarivati svoj dugogodišnji plan samostalnog obrta.

Ako imaš mogućnost, odi na tečaj ili probaj naći nešto drugo što bi ti odgovaralo.
Nezadovoljstvo svakako utjeće na psihu, a to sa sobom vodi sve veće probleme i brige.