heh,imamo ajmo reći problemčić,ne znam kako drukčije reći....
dakle,bejb se stalno koki meni u krilo,i tako se hoće i igrati,i čitati i sve....e al čim ju stavim da sama ide na igranje,to se pretvori u besciljno tumaranje kućom....igračke ne gleda,samo baza okolo sva bezvoljna....što god ja probam s njom,nula bodova ili traje toliko da škicne i kaže NEĆE....
nemam niš protiv da se pomazimo i da ju držim na krilu,štoviše,volim to,ali kad treba nešto napraviti ili kad smo kod nekoga ili kad nam netko dođe,ona opet tako,samo meni....
iskreno,živcira me to i ljuti,jer sam već čula xy komentara PA FALIŠ JOJ,FALI JOJ MAŽENJA (a pojma nemaju koliko zapravo mala plazi po meni )
pošto ona stvano puno priča,takve su joj i igre,traži da je stalno netko veliki kraj nje,da joj objašnjava i pokazuje knjige,slike i sl....u jednu ruku super,zna reći što hoće,što neće,ali me zamara biti cirkus kolorado po cijele dane.....
imate kakav savjet?
p.s.:ja ju stavim u vrtić dok nešto radim,zaigra se tamo,ali nekad samo sjedi i onak zuji,mrak mi padne na oči kad vidim tu "ostaviše me,ne vole me" facu
< Poruku je uredio troubled -- 22.12.2011 14:01:22 >
_____________________________
...bejb...our be(a)st.....
....mini gospa....
bogo....priti pliiiiiiiiiz,očuvaj me od baba u životu,od ostalog ću se sama čuvati..... ;)