Anoniman
|
hahaha... sad sam skužila temu... evo pišem za jučer, makar nisam bila ljuta, sve ja to onako cool obavim:
išla sam s curama (Paulinom i Katarinom) kod pedijatrice i poslije vaditi putovnicu za Katarinu. Dođem u policiju, uzmem formular i uplatnicu, odem u poštu, uplatim i idem van na kiosk po biljege - naravno, nemaju. I još k tome, nema više onog kioska prek puta policije nek sam išla u Citadellu. Pitam gdje ima, kaže mi neko dijete od prodavačice - to vam se sad u pošti kupuje. Ooook, idem nazad u poštu. Kupim biljege, dođem u policiju, ispunim formular, dođem na red, kaže mi žena - morate imati original i domovnicu, a ne samo rodni list. Okrećem se, odlezim u općinu, ispunjavam papir za vađenje domovnice, e, treba još 20 kuna biljega. Fala Bogu da je žena na šelteru bila tam sama i rekla da će pričuvati cure dok ja odem po biljege. Riješla to, idem nazad u policiju, konačno sve predala, bilo je već 2 popodne, zvizdan, e rekoh, cure, sad idemo na sladoled!
Special thanx to Paulina - otvarala mi je sva vrata na koja smo naišle, lijepo moje dijete!
E, poanta ove priče je:
kaj, k jarcu, ne bi oni to sve imali u kompujteru, pa da mame s čoporom male djece ne moraju hoduckati sim tam? Pa kaj smo tak zaostali? Kak ne može bit neka mreža između policije i općine da si oni sami to tam pronađu, ukucaju podatke, ja samo dođem na šalter i kažem kaj trebam. I te biljege bi mogli imati tam gdje ih trebaš, ne ih kupovati na ovom ili onom kiosku.
Mislim... mi hoćemo u Europu?????
Balkanci! Gori smo neg divlji zapad, oni Amiši su bolje razvijeni neg mi!
|
Ali sutra sigurno hoće.
Odštampaj
