osobno
|
Osjećate li se ponekad tako? Ja sam jutros plakala po ure, i još mi nije jasno kako nać rješenje. Luka se iša igrat kod sveki, ajde, ok, po ure, može. Dovedem ga doma, on GOL istrči na balkon, tamo sveki, i pošto ne želi ručat obrok koji sam kuvala po ure sam za njega, on bi babi, ja kažem"NE, ne može jer triba ručat"(a i to je zapravo glupo, jer zašto uopće moram objašnjavat zašto MOJE dite nešto ne smi), a sveki će na to "Ma možeš, zlato, samo minut" I odvede ga... Dođem po njega-naravno, ne želi, jer kod babe može šta oće, i ja ga moram u suzama dovuć doma, i pričat po ure s njim i objašnjavat ditetu zašto ne može kod babe... A on će meni"ti mene ne voliš..." Srce mi je puklo, ma znam da je dite,i da ne shvaća zapravo riječ "volit", ali to me itekako zabolilo, jer dok ona njemu sve pušta, i dok god mu ugađa, ja ću bit svom ditetu babaroga od koje ga čuva-baba... Jer ja ga tiram jist, piškit, prat ruke i zube i milijun stvari koje on ne voli radit, a oni su mu zabava. Zapravo sam tribala ovo ubacit u svekrive temu, al eto, nekako sam sva jadna...
< Poruku je uredio osobno -- 8.6.2010 15:39:22 >
_____________________________
Biti manjina nekad nije najpametnije, al'' je to mnogo bolje nego biti većina, ako je većina ovakva kakva je. Ne dajte se primitivcima. Ova bajka će se završiti. Pretvorićemo se u bundeve, u miševe, u konje... A miševi smo već i ovako.
|