|
daxy -> RE: Silovana... (23.2.2013 9:53:00)
|
Kako grozna tema... [sm=smiley13.gif]
Ja sam imala jedno neugodno iskustvo kad mi je svećenik zavukao ruku pod majicu i dira me tako. Grozno,imala sam nekih 10,11 godina,rano sam ušla u pubertet i već su mi se nazirale grudi. Zamrzla sam se na mistu i nisam se mogla milimetra mrdnit. Tada nikome nisam rekla,ni sama ne znam zašto. Strah,sram,neugoda. Od tada mrzim tog čovjeka. Kasnije se ispričavao,molio da mu oprostim,ali nikad nisam. Bila sam uvjek drska,bezobrazna i neugodna prema njemu poslije toga i nisam nikad dala da ostane sam s ijednom od mojih sestara. Kad sam mu jednom odbrusila i opsovala nešto pred roditeljima i još nekim ljudima,pitali su me zašto sam takva,on je svećenik,odgovorila sam da ih se ne tiće. On nije smio progovorit i tad sam vidila da se on boji mene. To mi je bila veća zadovoljština nego išta. Kasnije mi se jedan ljigavac prikrao kad sam zatvarala kafić u kojem sam tad radila,uhvatio me za guzicu,okrenila sam se ogrebala ga ključima po vratu i udarila nogom u jaja,malo se previja pa je pobiga ka da je samog vraga vidia. Sada nosim elektrošoker sa sobom. Za svaki slučaj. Rekla sam sebi da više nikad neću bit nemoćna.
Dragom sam ispričala što mi se dogodilo,on mi je bio velika podrška da to napokon ostavim iza sebe i izbacim tu frustraciju i bijes iz sebe. Najgore me frustriralo to šta sam bila nemoćna i šta nisam ništa napravila,nego sam se ukočila.. Sad živim dalje od mjesta gdje sam odrasla,rjetko se toga sjetim. Nastavila sam živit i uživam u životu. Znam da su cure proživile puno gore stvari,ali ako će ovo što sam ja doživila ikome pomoć ili pružit nekakvu hrabrost ili slično,bit bit će mi drago da sam nekome pomogla samo ovim šta sam napisala ovo šta mi se dogodilo.
Budite mi hrabre i nedajte nikom da vas iskorištava!
|
|
|
|