MiniMama -> RE: rad vani (4.8.2010 23:00:56)
|
evo i ja se javljam.. nisam sve procitala.. mm je sa 17 godina otisao s mojim svekrom u njemacku na baustelu.. nakon 3 ipo godine, vratio se s ljepom usteđevinom koju je stavio sa strane. nasao je super posao i nakon par godina je otvorio svoju firmu koja je fantasticno poslovala. dobio je veliki posao na moru, odradio posao i nikad se nije uspio naplatiti. frajer mu je ostao duzan ogrooomne pare. rasprodao je sve sta je imao da bi platio radnike. ali doslovno sve, alate, zalihe materijala, oba auta, motor.. sve.. na sudu je presuda isla njemu u korist, ali frajer nema apsolutno nista na svoje ime. nema nikakve imovine koju mu mozes uzeti. super nam je drzava! fantasticna! ali sad smo malo pametniji. nakon toga je pao na prosjacki stap (tada sam ga ja upoznala). i krenuo je od vozaca kamiona, pa je opet krenuo s gradjevinom i sad (usred krize, milina) mi pokrecemo svoj posao. radi danima. ali doslovno danima. nema ga nikad kuci, a opet jedva krpamo kraj s krajem. najnovija vijest je da se selimo kod sveki. izracunali smo koliko placamo radnike jer nemamo strojeve i nije uopce isplativo raditi tako. sad idemo neko vrijeme kod sveki, a stanarinu cemo uloziti u alate i strojeve. nije idealno. daleko je od toga. racunaj da sam ja nezaposlena, bez ikakve naknade i da rintam ko konj od doma, ali da je to sve sitnis uz stanarinu i dijete. poanta svega je: doci ce i moje doba, necu zauvjek biti nezaposlena. zdrava sam i napravit cu nesto od svog zivota jer nisam ljena i nije me sramota raditi bilo kakav posao. nisam zavrsila faks i nikad necu, ali sam se cijelo vrijeme financirala sama u zagrebu i zivila sam vise nego dobro. zivila sam u centru grada, u dobrom stanu i dobro se hranila, nisam ovisila o menzi.. i davala sam ispite (tada) .mozda bi vani s toliko truda sve sto zelim postigla nesto brze, ali opet mi je to tuzno bez moje obitelji. ne rintam za novi mercedes, rintam za svog sina i da si jedan dan imam svoj krov nad glavom. i imat cu ga. dok god mogu, funkcionirat cu u hrvatskoj jer mi je tu dom.. voljna sam otic na selo, ali ipak mentalitet nasih ljudi je nesto bez cega ne bi mogla. sta cu, hranim se svojom nervozom [image]http://www.ringeraja.hr/forum/smileys/smiley36.gif[/image] ionako me strase veliki gradovi i nacin zivota tamo. odgajati dijete u takvoj sredini dok imam priliku ostati u hr mi je nezamislivo. sta ce mi stan i auto i sve kad putujem 3 sata na posao, dijete mi odgaja dadilja i sin mi nema pojma kako se igra skolica ili grupa trazi grupu ili granicara...
|
|
|
|