tiny
|
znam da sam vam svima postala naporna s mojim problemima,ali moram se istresti,a tu mi je najlakse... jucer mi je bila ovulacija,i kako se ja trudim postati trudnica,sinoc mm dođe i ja se nadam da cemo pokusati,a sta on napravi?ode se tusirati,i zove mene u kupatilo,ja dođem,a on mi ocita bukvicu kako ima prasine na bojleru i u jednom cosku,a ja stalno pricam kako cistim,i nije mu jasno sta to ja cistim kad ima toliko prasine i da je mia najvjerovatnije alergicna na tu prasinu.ja sam se osjecala ko malo dijete kad nesto lose napravi pa mu mama cita bukvicu,al vise me pogodilo to sto je rekao za miu.pita sta sam kuhala,ja kazem kelj.pita odakle,ja kazem kupila,a on na mene da sta ja kupujem,u basci onoliko poriluka,ja se razbacivam,hebote kelj nije ni 5 kuna.i naravno da sinoc nije nista bilo,jer je on umoran,a i ja nisam imala vise volju. i sad kad malo razmislim,svaki mjesec ista prica kad je meni ovulacija,on je ili umoran,ili mi prigovar za nesto ili se posvađamo i onda se ja cudim sto nisam godinu dana zatrudnila,a sve u redu.jutros se ustao i zove njegova mamica di je vise,kad ce doci,a on odmah odleti.i tako svaki dan,ode rano ujutro,i dođe kasno navecer.i naravno da sam uvijek ja ta koja je kriva za sve,jer ja sam ta koja je bezobrazna jer ne razumijem njihovu tugu,i mislim samo na sebe. danas definitivno odustajem od pokusavanja da zatrudnim,jer ocito njemu nije stalo do toga,on ima vaznijih stvari u zivotu,a ja sigurno necu zatrudnit od folikulometrije i hodanja po bolnici.boli me sto je tako,ali to su cinjenice,a ja vise zaista ne znam sta da uradim,jer svaki pokusaj razgovora zavrsava tako da sam uglavnom ja kriva za sve,i da se ja moram promjeniti i potruditi oko svega...mozda i je do mene...zalosno,ali istinito...
_____________________________
mjenjam potpis....
|